„Vidovdan“: pesma i praznik iza nje

28. jun, Vidovdan, jedan je od najvažnijih dana u srpskom kalendaru. Pesma koja nosi njegovo ime postala je jedna od najomiljenijih srpskih pesama našeg vremena.

Praznik

Vidovdan je praznik Svetog Vida. Na ovaj dan 1389. godine srpska vojska predvođena knezom Lazarom borila se protiv osmanske vojske u Kosovskom boju, na Kosovu polju (Gazimestan). Knez Lazar je pao u boju, a Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao svetitelja.

Kroz vekove Vidovdan je postao dan sećanja: na žrtvu, na veru i na izbor koji epske pesme nazivaju „carstvom nebeskim“ umesto zemaljskog.

Pesma

Pesmu „Vidovdan“ napisao je Milutin Popović Zahar, a prvi put ju je snimila Gordana Lazarević 1989. godine, na 600. godišnjicu boja. Njeni stihovi podsećaju na boj i na Srbe sa Kosova.

Od tada se peva na koncertima, crkvenim slavljima i svadbama širom Srbije i dijaspore.

Zašto je pevamo

Za nas „Vidovdan“ povezuje najstariji sloj srpskog pamćenja sa melodijom koju zna svaka generacija u sali. Kada publika zapeva sa nama, oseti se zlatna nit između prošlosti i sadašnjosti.