Kada zapevamo „Oj Kosovo, Kosovo“, sala nikada dugo ne ostaje tiha. Već kod prvog refrena cela publika peva sa nama. Za mnoge Srbe to je gotovo himna.
Odakle pesma potiče
Kosovo i Metohija su istorijsko srce srpskog pravoslavnog sveta. Njegovi manastiri, među njima Gračanica, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija, nalaze se na Uneskovoj listi svetske baštine, a ovaj kraj je srpskoj muzici dao neke od njenih najstarijih i najlepših pesama.
„Oj Kosovo, Kosovo“ pripada velikoj porodici pesama o Kosovu koje Srbi pevaju generacijama: na crkvenim saborima, porodičnim slavljima i daleko od kuće, u dijaspori.
Šta znači
Pesma pamti i odaje počast Kosovskom boju 1389. godine, kada su knez Lazar i njegova vojska stali protiv Osmanskog carstva na Kosovu polju. Ona slavi junake koji su tamo pali i veru za koju su dali život.
Ona odaje počast i srpskom narodu koji je Kosovo izgradio i učinio ga onim što jeste: manastirima, crkvama, selima i kulturi koja je tamo rasla vekovima. Pesma se Kosovu obraća direktno, gotovo kao čoveku, s ljubavlju, ponosom i zavetom da se nikada ne zaboravi.
Zašto peva cela sala
Ovu pesmu zna svako u sali, od baka i deka do dece. Kada se stotine glasova pridruže našima, to prestaje da bude nastup i postaje trenutak koji deli cela zajednica.
Za nas koji smo odrasli daleko od Srbije, pevati je znači čuvati taj zavet. Kroz pesmu, Kosovo o kome su nam pričali preci ostaje živo i za našu decu ovde u Čikagu.